НЕКОЛИКО ВАЖНХ РЕФЕРЕНТНИ ТАЧАКА ИЗ ЖИВОТА

ВИНКА СИНДИЧИЋА

Рођен је 29. септембра 1943. у Старој Башки на отоку Крку. У родној Старој Башки апсолвирао је осмогодишнју основну школу.

У престижној опатијској школи за хотелјервство, у специјализираном Оделу бродарског смера, посебно осмишлјеног за бродарско предузеће Јадролинију из Реке, дипломирао је с одличним успехом, као један од најболјих.

Након напуштанја овог поморско-угостителјског посла, током марта 1964. године отпутовао је у Италију, Тирано, покрајину Сондрио, у намери да се венча с једном талијанском девојком. Одлучује не венчати се. Враћа се кући у родну домовину. Како би избегао служенје двогодишнје обавезне војне службе у Југославенској Народној Армији, током септембра 1964. године, морским путем, бродом Партизанка, из Задра преко Венеције, бежи у иностранство. Дана 24. децембра 1964. године, личном исказницом свог пријателја, талијанског кухара из Милана, путује у Франкфурт на Мајни, Савезну Републику Немачку.

Током маја 1965. године, на позив др. Бранка Јелића, путује у енклаву Западног Берлина, окупирану од стране Американаца, Енглеза и Франзуза. Сурађујући с др. Бранком Јелићем постаје политички ангажиран, најпре у СР Немачкој, а пото и у целом свету. Осим тога пише, уређује и издаје новине, билтене, кнјиге и друге врсте политичког пропагандног материјала. Из енклаве Западног Берлина у октобру 1968. године преселјава у Стуттгарт, где нааставлја с политичким активностима на једној другој разини.

Коначно, у септембру 1972. године политичке околности присилјавају га да остане у Реци, Републици Хрватској, у то време Федеративном ентитету СФР Југославије. Током 1975. године Антон Колендић, Шеф Југославенске Војне Мисије у Западном Берлину, пише кнјигу под насловом „Иза једног атентата“, изопачену чинјеничну догодовштину у Западном Берлину, у којој га описује као важну политичку особу супроставлјену југословенском комунистичком систему. Предговор тој кнјизи написао је Игор Мандић, некакав идеолог југословенске комунистичке стварности.

Након тога дипломирао је економију и стране језике. У СФР Југославији постаје врло успешан у неколико сегмената послованја, што је представлјало проблем за комунистичку државно-планску економију. Током година различитих активности научио је говорити осам (8) страних језика, од којих с пет (5) влада савршено.

У октобру 1988. године, у својству хрватске државне мисије без повратка, путује у Ујединјено Кралјевство Велике Британије и Северне Ирске.Током априла/маја 1989. године на измишлјеним и намештеним доказима, у Дунфермлине, у Шкотској, против нјега био је проведен кривични поступак у најболјој сталјинистичкој манири. Шкотски суд вербално га је осудио на петнаест (15) година затвора за покушај убиства Николе Штедула. Атентат се никада није догодио. Сукладно закону, пуни рок од десет (10) година ове казне, служио је деломично у затвору Њеног Величанства у Единбургху, а потом остатак у затвору Пертх у Шкозској.

У међувремену британски Естаблисхмент снимио је филм о том легендарном наводном атентату, приказујући га погрешно и лажно, најприје као мајора а потом као пуковника југославенске Службе Државне Безбедности. У тој служби нису постојали војни чинови.

У новембру 1998. године на свој властити захтев изручен је у Републику Хрватску како би се суочио с још једном измишлјеном оптужбом за убојство Бруне Бушића у Паризу у листопаду 1978. године. Након више од годину дана притвора у Реметинцу у Загребу,Окружни суд у Загребу ослободио га је ове лаћне опзужбе.

Уредништво